Đorđe Kalijadis - Još jedna obična Long Play ljubavna priča

Sedim na platformi električnog tramvaja, i potpuno sam nesiguran u pogledu svog položaja na ovom svetu, u ovom gradu, u svojoj porodici. Čak ni uzgred ne bih umeo reći kakve bih zahteve u bilo kom smislu mogao s pravom da postavim. Ne mogu se ničim braniti što stojim na ovoj platformi, što se držim za ovu ručicu, što dopuštam da me nosi ovaj tramvaj, što se ljudi sklanjaju pred njim ili idu mirno, ili se odmaraju pred izlozima. - Istina, to niko i ne  zahteva od mene, ali to je svejedno.(...)

Ne, definitivno ne mogu. Ovo mi je previše kafkijanski. Možda bi se Pol Oster snašao, ali šta da radim ja kada sam bedan i nisam pismen kao ti Irena. Ti se ne javljaš danima, a ja pokušavam da pišem i izlečim depresiju izazvanu tvojim odlaskom. Noću ležim na krevetu i gledam u plafon. Danju pokušavam da pišem, ali ne mogu da odmaknem dalje od ovih nekoliko rečenica i platforme jebenog tramvaja. Čini mi se da izgledam kao Barton Fink. Vruće je. Jebeno je vruće. Neki psihopata koji živi do mene je stavio na repeat pesmu „Walk the line“ Džonija Keša. Možda seksualno zlostavlja nekog klinca ili seče uvo nekom zatočenom nesrećniku. Jebem li ga!? Grad je pun psihopata. Muka mi je od ljudi, Irena. Ne mogu da ih gledam...ne mogu da ih slušam...ne mogu da ih podnesem...sam sebi sam težak. Hoću da odem odavde. Hoću da pobegnem. Zašto si otišla bez mene, Irena? Ostavila si me u ovom ćumezu da se rvem sa demonima koji su razbili našu sreću. Zašto si presekla tako lako? Zar ti nimalo nisu značile sve one godine. Sećaš se kada sam te prvi put poljubio ispred Filija. Posle toga smo otišli kod tebe, slušali Tinderstikse i vodili ljubav. Izgledali si kao neko ko će zauvek biti tu. Nikada neću shvatiti tvoje razloge. Možda sam nemaran, nemam većih ambicija, nemam para, ne sklanjam dlake sa sapuna, ali znaj da te niko neće voleti kao što sam te ja voleo. U to budi sigurna. Nisi ni ti laka. Narav ti je naopaka. Tebe sam samo ja mogao da trpim. Oteraće te od sebe svaki normalniji muškarac. Misliš da će neko da toleriše tvoje bubice!? Oće đoku! Zapaliće ti dangu prvom prilikom. Doći ćeš ti ponovo u naše gnezdo. Znaš da sam samo je imao razumevanja za tvoje priče. Mogla si da pišeš, mogla si da piješ, mogla si da patiš. Imala si bolji tretman od Talule Benkhed ili Zelde Sejr Ficdžerald. Tucali smo se kada smo hteli, tukli se kada smo morali, varali jedno drugo na svakom koraku, ali zakleli smo se da nikada nećemo izdati jedno drugo. Sešaš se, ti prćasti nosiću?! Bilo je to jedne zime u tvom rodnom gradu. Padao je sneg i ljubila si me nežno. Mislim da sam ti nežnošću uzvratio. Vrati se bre! Nemoj da si pička. Umreću na platformi ovog tramvaja.